Остала је у историји Прво\ светско! рата једна сјајна епопеја, каква до тада није забележена, епопеја једноI народа који је пред туђинском инвазијом устао цео да се брани, који је у бојне редове уврстио све, од деце до стараца, који се тукао до истрахе.
Бранећи своју земљу и свој национални опстанак, српски народу Ср- бији се херојски борио у току читаво1 светско1 рата и извојевао вели- чанствене победе над аустроушрским, немачким и бушрским заво- јевачима, а нарочито у Церској и Колубарској бици, пробоју СолунскоГ фронта и коначном ослобођењу своје отаибине 1918. Године. Те бри- љантне победе српскох оружја ушле су у историју ратова као при- мер патриотскох и херојско1 отпора једно1 народа, као и умешно! ко- мандовања и успешнох руковођења ратним операцијама.
Бројненепријатељскеофанзивенатералесу Србију дацрпиипоследње снахе и све нове класе рехрута бацане су на бојиште, оспособљавани су и најнеспособнији, увођена јеу борбу и последња одбрана.
У страховитим борбама за своју слободу Србија је дала цвет своје омладине. У току повлачења 1915. 1одине под навалом удружених ахре- сорских армија аустроушрске, немачке и бушрске војске, мобилисано је око 40.000 непунолетних дечака, од којих ће више од 30.000 страдати у повлачењу преко Албаније, децембра 1915. и јануара 1916. године.
Иако је Србија 1915. ходине била изложена ужасном притиску удру- жених непријатељских снаш и остављена без помоћи Савезника, сем најверније, своје савезнице, братске Црне Горе, српски народ није капи- тулирао. Под хеслом„Капитулација је најхоре решење“, Врховна команда је наставила борбу у ситуацији када је војска са делом народа морала да напусти отаџбину и да се повуче преко беспутних и снехом прекриве- них предела Црне Горе и Албаније на јадранско приморје. То је био један од најтежих и најтрашчнијих одступних марш-маневара у историји савремених ратова. На овом маршу смрти – у условима јаких мразева, 1лади, болести, заморености и свакодневних борби са пљачкашким ар-
наутским бандама, у Албанији је изгубило живот 217.455 деце, жена и људи, од којих 77.400 војника, подофицира и официра.
Врховни командант снат Антанте, мартал Француске Жозеф Жофр је тада рекао: „Повлачење наших савезника Срба, у околностима у којима је извршено, превазилази по страхотама све тто јеу историји до сада као најтратчније забележено.”
Остатке српске војске од 151.920 људи прихватили су крајемјануара 1916. године Савезници и пребацили на острво Крф и у северну Африку (Алжир и Тунис). Преко 11.000 српских војника је помрло од изнемоГло- сти и болести и махом нашло свој Гроб у водама КрфскоГ залива око острва Вида – Плава Гробница.
На острву Крфу – „Острву спаса“ захваљујући помоћи Савезника, нарочито Француске, опорављена, реорГанизована и преоружана српска војска се касније пребацила и запосела кључни, централни део СолунскоГ фронта од Вардара до ОхридскоГ језера, крајем јуна 1916. Године, одакле је са савезничким снаГама, предузела и успешно завршила тријумфалну офанзиву за ослобођење Србије, крајем 1918. Године.
У борбама на Солунском фронту које су вођене од 1916. до 1918. го- дине, српска војска је имала 42.725 поГинулих и рањених. Остале су у вечитом запамћењу стравичне бајонетске борбе вођене на Горничеву, Кајмакчалану, Кочобеју, Груништу, Битољу, Црној реци, Соколу, Ветер- нику, Козјаку и друГим положајима.
У саставу српске војске у Првом светском рату борио се велики број добровољаца из јуГословенских земаља које су биле под Аустро- УГарском. Од бивших аустроуГарских заробљених и пребеГлих војника у Русији је крајем 1916. Године формиран Српски добровољачки корпус од две дивизпје јачине 43.000 људи. Долазак добровољаца на Солунски фронт из Русије и из прекоморских земаља, Северне и Јужне Америке, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, посебно је повољно утицао на по- пуну и морал десеткованих и напаћених Србијанаца. Од њих је на Со-
лунском фронту формирана чувена ЈуХословенска дивизија. Њихова борба је била од великог значаја, како за слом Аустро-УГарске, тако и за ослобођење и уједињење јутсловенских народа. Од 90 до 95 одсто свих добровољаца, по националној припадности, били су Срби.
У Првом светском рату народ Србије поднео је огромне жртве, највеће од свих зараћених земаља. Мобилисано је 737.000 војника или 24 одсто целокупно! становништва. Ово је оптимална мобилизација и овај однос до сада није забележен у новијој историји ратова. Коли- ко је било огромно напрезање Србије сведочи податак да су велике силе као максимум народно1 напора мо!ле дати 13 одсто целокупно1 ста- новништва. Од ово! броја мобилисаних, 379.818 српских војника и ста- решина заувек је остало на ратиштима. Србија је у Првом светском рату из!убила више од 50 одсто своје војске.
У масовним злочинима над цивилним становништвом, које су вршили аустроутрски и бутрски окупатори у Србији, у заробљеничким лотрима и у интернацији, од стрељања, 1лади и заразних болести страдало је преко 800.000 деце, жена и мушкараца.
Србија је у Првом светском рату од 4.529.000 становника изхубила 1.340.000 житеља а од целокупно1 мушко! пунолетно! становништва 57,6 одсто, односно више не!о свако! дру1о1 мушкарца. Ови 1убици су по тратчности без преседана у историји било код народа. Жртви српско! народа поклошо со цео свет. Та војска и народ у опанцима бачени су на саму ивицу уништења, просули су своју крв и ушли у историју на она врата која отвара херојска смрт. То су мо!ли само људи који бране своје о1њиште, своју нејач, обични људи. Временски распони се не мере тдинама, већ онимчиме ихљуди испунеу себи и око себе. У одлучујућим епохама обични људи добијају херојске размере. То може народ који води отаибински рат и за кот никакве жртве нису велике, када одсудно бра- ни слободу.
У рату предност није на страни онот ко удара а!ресивније и безобзирније, не1о онош који је кадар да трпи и отрпи, да поднесе све. Смисао за трпљење јавља се као архимедовска тачка ослонца српскоI етноса. Неимар победа на Солунском фронту, војвода Живојин Мишић, типски представник сељачког народа,у својиммемоарима истиче:„На- род не траје умом и знањем школованих. Постојимо ми оним знањем што смо ш животном муком и трпњом стекли“.
Марш смрти преко Албаније више је морална не!о физичка епопеја. Избегла мањина из Србије показала се великом и душевно шростас- ном. Томе се непоклеку цео свет највише и поклонио. Слике њиховог страдања и херојства ушле су одавно у усмена предања, у легенде. А легенде су меморија народа.
Српски војници били су достојни потомци својих предака који су у себи оршнски здружили најсветлији лик правоI ратника – чојство и јунаштво. Те су врлине сматрали као највеће етичке и онтолошке вредности, вредности које имају вечито важење. Реч је о људима изу- зетних моралних особина, код којих је осећање части и дужности било јаче од страха, јаче од свих страдања. Њихова храброст није била та- ленат, већ резултат дубоке мотивисаности.
Као велики војници слободе ушли су у историју свош народа безре- зервно, да подсећају потомство на своја бесмртна дела, које треба да их се сећа са поносом.
Имао је право командант 4. пешадијско! пука „СтеванНемања“ Дрин- ске дивизије, када је на дан демобилизације 1919. Године, опраштајући се од својих војника, Говор завршио речима: „Пред распећем Србије бледе су муке Исуса Назарећанина!“