ПОБЕДНИКУ –
СРПСКОМ ВОЈНИКУ
ИЗ СВЕ ДУШЕ
армијски ђенерал
Милан Ђ. Недић
Најсажетији приказ првог светског рата
Данас, када се у иностранству, после 14 година
понова покушава од непријатеља наших, па чак и
од некојих пријатеља
да се за исход светскога рата солунска
офанзива потцени; и
дасе улога и значајсрпске војске утомепокрету
окарактерише „ситном услугом савезницима,
дужност је нас, учесника у томе делу да
најпозванијем судији за оцену овога покрета
Историји ставимо
на расположење своју реч
истине.
Такву реч наћu һете у овој књизи.
Она ће вас обавестити:
о солунској офанзиви и значају њезиноме за
исход светскога рата;
какву су улогу у томе покрету имали Срби;
колико је и каквих жртава поднео и на томе
делу српски народ;
ко је на томе послу био уз нас, а ко против нас;
колико су нам пријатељи били корисни, а
непријатељи штетни.
Из сазнања о томе доћи hетe и сами до
закључка да je овај велики покрет с југа на север
углавноме дело нас Срба, дело
витештва, велике вере, великих патња и великих
народа епског витештва, велике вере, великих патњи и великих страдања,
народа који је био три године
погребенпод тешком плочом Аустро-Немаца и
Бугара, – народа који је 1918 успео да разбије ту
плочу и да последњим напорима својим прокрчи
пут остварењу свога вековног сна и постигне своје
ослобођење и уједињење.
Поколење којe је то велико дело прихватило
од ратничког народа – то смо ми.
На нама је да ове тековине народа, вечито
пушкараног и вешаног, али никада непобеђеног,
сачувамо за све и за свагда онако једноставно и
онако недеьиво, како их је наш ратнички народ
замишља и хтео, када је 1918 понова с обала
Jегејскога Мора хитао – у смрт.
Ми који смо једном изгубили отацбину,
јели горак изгнанички хлеб
раскошну свирепост судбине, знамо да се љубав
према отацбини не може ни стеnеновати ни
замењивати. Отацбина се воли изнад свега и више
свега. У животу се налазе ствари које усхићавају
око и срце, али се никада нису могле наћи и ствари
којима би се могла заменити отацбина.
и
окусили сву
Они, пак, који другачије мисле и раде, нека
прочитају ову књигу. У њој he наһи дубокога
смисла за живот и најјачег уверења да се отацбини
најбоље служи, када се чувајy и поштују дела оних
који су и живели и умирали за будућа поколења и за
будућа материјална и духовна добра народа свог.
Скопље, августа 1932.
Милан Б. Недић
