Галерија

ГАЛЕРИЈА СЛИКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ НА ВИДУ И КРФУ

За острво Крф најдубљим емоцијама везани су сви Срби, будуци да су се на њему одвијали најдраматичнији догађаји српске историје двадестог века. У Првом светском рату, након неуспешне херојске одбране пред здруженим немачким и аустроуграским снагама, српска војска је била принуђена на повлачење јединим слободним правцима- преко Албаније и Црне Горе. Крајем новембра и децембра 1915. у одступном маршу незабележеном у историји ратовања страдало је, по званичном извештају министра војске преко 243 000 војника, официра и цивила. После дужег времена ишчекивање, из албанских лучких градова Драча и Валоне на Крф је евакуисано савезничким бродовима преко 150 000 припадника српске војске. Искрцавање је трајало од 19.јануара до 18. априла 1916. у луци Гувија, неколико километара северно од града Крфа. После тријаже на малом острву Лазарет коју су обавили савезнички официри, најтеже болесни су упућени на оближње каменито острво Видо. Као последица претходних напора, масовно су умирали болесни војници. У почетку су били сахрањивани у ракама на каменитој обали острва, касније су њихова тела полагана из санитетских барки у дубине Јонског мора.

Након неколико месеци боравка на острву у седам војних логора у унутрашњости острва и у граду Крфу, српски војници су се чудесно опоравили. Већ у априлу и мају 1916. већина војника је евакуисана на Халкидики, где су су касније узели учешце у борбама на Солунском фронту. На Крфу су до краја Првог светског рата организовани органи државног апарата Краљевине Србије у изгнанству- престолонаследник, скупштина, влада, судови, затвори, школе и други. Поред других вредних уметничких дела и најпознатија српска песма “Тамо далеко” настала је на Крфу као израз туге за напуштеном отаџбином. Срби су са гостољубивим Крфљанима који су их примили у најтежим тренуцима створили чврсте везе које трају до данашњих дана.”